Ivana Selakov - Jastuci

Prvi put u tvojoj sobi sam
a kao da odavno već te znam
ne moraš mi ništa reći
svoje ime, ni šta radiš
sve sam ja već videla

Najbolje da samo ćutimo
posle moje stvari skupimo
da tu nešto ne ostane
a meni, dragi, više manje
sve baš sve svejedno je

Ja sad imam hrabrosti za malo nežnosti...

Tragove skupljaš, jastuke na mesto vraćaš sve
da bio si sam, ona ti veruje, zar ne
a ja se borim da nešto loše ne učinim
da bar jedan pramen svoj pod tvoj jastuk ostavim